Neka nova #bella Italia (Napulj / Amalfi obala / Sijena) 1.deo

U Italiju - možda najsređeniju i najšarmantniju državu u celom svetu prvi put sam otišla daleke 1995. godine. Tik nakon rata sa ocem sam posetila Padovu, ne znajući tada da idem u najstariji italijanski grad severne Italije. Tatin drug sa mastera i njegova divna Menato porodica potrudili su se da mi Padua ostane u prekrasnom sećanju na najslasniji sladoled i picu koju sam probala, zatim najlepše selo (Asolo) koje sam videla i najljupkiji (i jedan od najvećih u Italiji) trg - Prato della Valle sa kružnim kanalom, statuama istaknutih Italijana i fontanom u središtu mini-parka. Veličanstven prikaz u samom centru...

Nakon intenzivne i prelepe Padove, Italija mi je opet otvorila vrata šest godina kasnije kada sam u okviru ekskurzije imala priliku da upoznam Veneciju, Veronu i Kan. Nevesta Jadrana me nije impresionirala, učinivši mi se previše turističkom i skupom. Mada, tada nismo imali vremena da posetimo Burano, mesto koje verujem da bi me kupilo za sva vremena. U Veroni smo imali tek oko 2 sata, i to u kasnim predvečernjim satima ali grad Romea i Julije uspeo je i u mraku većinu pa i mene da šarmira. Mondenski Kan sa dugačkom i slavnom rivom bio je morsko osveženje koje retko koga može da razočara.

Deset godina kasnije zahvaljujući drugarici koja je završavala Master kostima u Instituto Marangoni u Milanu, pinih 10t dana sam skitala po drugom po veličini gradu u Italiji, stignuvši da posetim i prelepo jezero Komo. Za razliku od mnogih kojima se Milano nije svideo, meni je centar Lombardije nekako "legao". Široki bulevari, ogroman broj kulturnih spomenika - dovoljan da im se posvetite natenane, modno ludilo koje zahteva bensedine, lepa arhitektura pa i neka čudna mirnoća i opuštenost grada s obzirom da je Milano ipak industrijsko mesto, stvaraju dojam kosmopolitskog grada, savršenog za život da nije skupoće po kojoj nijedan drugi italijanski grad ne može da mu parira.

Međutim, ni "ovoliko" Italije mi nije bilo dovoljno pa da sad opet ne kažem "koliko je ova zemlja PRELEPA". Samo dok idete autoputem! Nijedna, ali bukvalno nijedna zemlja nije toliko sređena, skockana i lepa kao #bella Italia!! A to nekako zaboravite kada jedno vreme ne putujete u njene krajeve. Zaboravite da tamo drveća izgledaju kao modeli koji poziraju pred znatiželjnim fotografima, kao da svako ima zasebnog baštovana koji ga svako jutro orezuje, da se doline stapaju u reke i stare, čarobne gradove kao da pred vama renesansni slikar stvara najveličanstvenije remek-delo na svetu. Još kada svemu tome dodate spektakualarnu istoriju, zaraznu muziku, slasnu i najukusniju hranu na svetu pa kako bilo ko može da kaže da mu se ne sviđa ITALIJA? Bilo ko?!

NAPULJ

Ova godina, tačnije maj bio je davno bukiran za Italiju, samo što je prvobitna ideja bila da mamin jubilarni 60. rođendan proslavimo u Večnom gradu. Ali nekako nismo uspeli da se organizujemo za Rim, pa smo tragali za alternativom. Srećom, danas veliki broj agencija ima vrlo razgranatnu ponudu od 4, 5 dana koja pokriva celu #belissimu. Tako je upravo mama našla savršenu turu (Viva travel) koja uključuje 3 noćenja u Napulju i jedno u Sijeni, s opcijom izleta do čarobne Amalfi obale, potresne Pompeje i mondenskog Kaprija. I to avio-bus kombinacija sa kojom u Napulj stižete avio letom od sat i 10 minuta, a pri povratku pauzirate u Sijeni da bi potom sjajnim autoputem do BG stigli za nešto manje od 14, 15 sati.

Mamina uostalom davna želja je bila da vidi grad za koji se kaže: "Vedi Napoli, e poi muori" - Vidi Napulj, pa umri, te se nekako prirodno postavilo da Rim zamenimo Napuljom.

Glavni grad pokrajine Kampanje sa preko 6 miliona stanovnika (2 miliona u užem centru) je treći grad po velični u Italiji - posle Rima i Milana, ali je definitivno mesto koje ne liči na ostatak "čizme", a opet možda je "najitalijanskiji".

Da je drugačiji od ostatka Italije tvrdi i Sofija Loren, legenda italijanskog i svetskog filma koja je odrasla u Napulju: Non sono italiana, sono napoletana! É un'altra cosa! ( Nisam Italijanka, ja sam Napolitanka, a to je nešto potpuno drugačije!)

Bučan, temperamentan, živ, haotičan, prljav, pun kontrasta i masivan Napulj se budi uvek s pogledom na imponzantan vulkan Vezuv ( i dalje aktivan) koji je 79. godine u katastrofalnoj erupciji uništio gradove Pompeju, Herkulaneum i Stabiju. Zato veliki broj Napolitanaca koji su svoj temperament definitivno podesili sa seizmoliškim ćudima Vezuva, ume da kaže kako "grad živi dok lava spava." 

Kad uđete u Napulj koji je čuven i po mafiji Kamora koja drži "vlasništvo" nad smećem, prvi utisak sigurno neće biti sjajan jer obodi grada izgledaju kao mini deponije, koje pohode emigranti i Afroamerikanci u dronjavim pantalonama, bosim tabanima dok u kafeima pored njih stariji starosedeoci brbljaju i ispijaju vino, kao da na ulicama nije potpuni haos od nikad luđeg saobraćaja koji je posebna priča jer: 1. semafora ima tek na najvećim saobraćajnicama, 2. pešački prelaz je za njih tek tamo neka bela mrlja, ne staju ni starijima, već su ljudi navikli da prelaze ulice mimoilazeći se sa kolima, 3. motociklisti kojih ima pa milion su uvek u punoj brzini, sa jednom rukom na trubi, a drugom na telefonu. Tramvaji ne rade, busevi su mali, a metro kao da niko ne koristi koliko je ljudi na ulicama. Ovakav saobraćajni haos nigde nisam doživela, a bila sam u magalomanskim Istanbulu i Riju. Možda jedino da sam išla u Indiju....  

Ali to je jedino na šta treba da se naviknete - na saobraćajni haos, činjenicu da van užeg centra, grad nije čist i da su ulice obeležene šturo, tek na početku i kraju, bez upućivanja ka glavnim znamenitostima grada. Kad se na to naviknete, a verujem da hoćete, možete da počnete da uživate u gradu.

Jer, čim se približite centru i obali koja je cela pokrivena prelepom rivom otvara se pred vama jedan sasvim drugi grad okupan suncem, ukrašen cvetnim aranžmanima koji vise sa terasa mondenskih zgrada, tipičnih za morska mesta - srednja visina, drvena, efektna vrata, žaluzine i jake boje fasada koje su vremenom izgubile onaj prvobitni sjaj, ali i dan danas šarmiraju svojim toplim, jarkim nijansama i kitnjastim, ali diskretnim gipsanim radovima.

Sam centar prilično podseća na Rijeku. To je bio bar moj utisak kad smo iz industrijske i lučke zone prišli starom jezgru u kome ima dosta oronulih palata, dok me rivijera Chiaia i Posilipo, inače najlepši delovi grada uz samu obalu Tirenskog mora, podsećaju na Rio sa svojim vilama, rivom i palmama.

Znamenitosti

Ono što takođe izdvaja Napulj od ostatka Italije je činjenica da glavne znamenitosti nisu na jednom mestu, već prilično raštrkane po celom gradu.  U bilo kom slučaju, većina turista svoje upoznavanje sa gradom, pešačku turu započinju na Piazza del Plebiscito, na kom se nalaze dve monumentalne građevine - Kraljevska palata (nekadašnja rezidencija burbunskog kralja, drugi po velični kompleks ovakvog tipa u Evropi posle Versaja, vredi posetiti, ulaz 4 evra) i crkva San Francesco di Paola. Na 50 metara od trga početak je i dve glavne ulice - Via Toledo (vrlo prometna ulica u španskom kvartu Napulja) i Via Chiaia (modna meka koja vodi ka istoimenoj rivijeri).  

Na 5 minuta odatle je ulaz u galeriju Umberto I iz 19. veka koja će mnoge koji su bili u Milanu posetiti na čuveniju i raskošniju galeriju Vittorio Emanuele koja je izgrađena devet godina pre napuljske. Nasuprot ove galerije se nalazi najstarija opera u svetu, čuveni teatro San Carlo koji je otvoren 1737., a važi za takođe pozorište sa najboljom baletskom školom u Italiji. 

Napulj je i grad zamkova koji su neizbežni za posetu ukoliko želite da grad vidite iz neke sasvim druge perspektive. Na 100 metara od teatra San Carlo nalazi se Castel Nuevo, izgrađen u 13. veku koji vredi posetiti tek spolja. Daleko zanimljiviji i lepši je Castel dell'Ovo koji se nalazi na početku rivijere Chiaia i u bukvalnom prevodu znači Zamak jaja.

Ovaj veličanstven dvorac iz 12. veka (najstariji u Napulju, sagradili Normani) besplatan je za razgledanje, a ime je dobio zahvaljujući srednjovekovnoj legendi po kojoj je rimski pesnik Virgilije, inače čuven po reputaciji čarobnjaka u samo temelje zamka stavio magična jajada bi ga učinio neuništivim. 

Značaj ovog dvorca počeo je opadati kada je Karlo I sagradio Castel Nuovo i tamo preselio svoj dvor. Tada je Castel  dell' Ovo postao sedište kraljevske komore i državne riznice. 

Kada završite sa šetnjom kraj Tirenskog mora i razgledanjem pomenutih znamenitosti, moj predlog je da se uspinjačom koja ide sa tri mesta centralnoj zoni (kod Via Toledo i Via Montesanto su dve glavne) popnete na brdo Vomero odakle se pruža veličanstven pogled na ceo grad i grandiozan Vezuv. 

Treći najbitniji zamak Castel Sant'Elmo nalazi se upravo gore na samom vidikovcu i dominira celim gradom. Ulaz u ovaj zamak košta 5 evra, ali moja topla preporuka je da dodate evro i umesto tu, uđete u Certosu di San Martino koja se nalazi tik ispod zamka. 

Bivši monastirski kompleks koji ima svoj park i terasu sa koje isto puca pogled na napuljski zaliv danas funkcioniše kao muzej i predstavlja pored Kraljevske palate, Arheološkog muzeja nešto na šta stvarno vredi dati pare za razgledanje.   

Ukoliko poželite da se odmorite gore i popijete kafu i neko osveženje (Aperol, why not?) odmah naspram ulaza u Sant Elmo nalazi se prelep restoran Renzo e Lucia sa fantastičnim pogledom na Vezuv, more i jedan deo Napulja.

Konobari mladi, simpatični i uslužni, cene pristupačne i normalne, usluga se ne naplaćuje, a sa porudžinom samo pića dobijate besplatno mini pice, kikiriki, čips i mini kroasane za meze!  

Hrana

Kada dođete u kolevku pice to znači sledeće - pizza za doručak, pizza za ručak i pizza za večeru! U 18. veku tadašnja pogača za paradajzom stiže u Italiju iz Grčke, tačnije u Napulj i počinje da se proizvodi i prodaje na ulicama pod nazivom "pizza".  I ko zna, mozda bi sve na tome i ostalo da jednog dana 1889. godine, kraljica Margarita nije u toku svoje posete Napulju videla mnogo ljudi, kako jedu ovu veliku pogaču. U čast kraljice, glavni kuvar restorana Brandi - Rafaelle je odlučio da napravi posebnu pizzu samo za nju. Bila je to pizza sa paradajzom, mozarella sirom i svežim bosiljkom (predstavlja boje italijanske zastave: crvena, bela i zelena) i nazvao je pizza Margarita.

Iako vas većina turističkih vodiča upućuje u slavnu Brandi (prva zvanična picerija na svetu) i di Michele koju je proslavio film "Jedi, moli, voli" sa Juliom Roberts, verujte da nećete pogrešiti ako probate bilo koju sa Trip Adviser i Foursquare liste. Jer, za pomenute morate se načekati ili nekoliko puta napraviti krug da biste pronašli mesto. Ja sam tako pronašla odlične preporuke za piceriju Umberto ( Via Alabardieri 30) koja se nalazi nedaleko od početka rivijere Chiaia u kojoj možete naći dve najčuvenije - margaritu i marinaru (paradajz, bosiljak i beli luk) ali i veliki izbor ostalih (Diavolo, ako volite ljutkaste pice) po normalnim cenama koje se kreću u rasponu od 7 do 11 evra.

Jedino na šta treba je da se spremite je to da će za vreme ručka u piceriji najpre biti kao na fudbalskoj utakmici. Jer, za razliku od nas koji volimo da u restoranima na miru ručamo i časkamo ali tiho, Italijani ručaju ( posebno, ako su u pitanju velike porodice) tako što glasno pričaju, i to svi u glas, dovikuju se preko stola, smeju se, slikaju se, dele hranu. I to je sve simpatično jer nije veštački i vidi se da je njima familija sve u životu, ali nekako nismo navikli da ručamo u atmosferi košnice. 

Vodite računa o vremenu pošto većina picerija ima dvokratno vreme pa rade od 10 do 3, pola 4 pa tek od pola 8 do ponoći. Mi smo se tako zeznule pa smo u Brondi otišle oko 6, srećne što nema nikog zauzele divno mesto da bismo shvatile kao i mala grupica Britanaca da picerija ne radi, iako su sva vrata otvorena a bašta spremljena. Sasvim slučajno završile smo u šarmantnoj piceriji Pizza e Babà (po čuvenom napuljskom specijalitetu koji podseća na kolač Koh, samo što je natopljen rumom) koja se nalazi u malenoj uličici koja seče glavnu Via Toledo - Via Montecalvario 3. 

Pored pice, nezaobilazni na vašoj #mangare listi su slatkiši, tačnije sladoled ( što bi rekao naš vodič Nikola: gde god da uzmete sladoled, nećete pogrešiti!) i tradicionalni kolači poput pomenute Babe, zatim Zepolle - kolač koji podseća na princes krofne samo što je lisnato testo baza, tu su Sfogliattelle - kroasani i Taralli, mali prstenovi od slatkog testa posuti cimetom i čokoladom. Mmmm, priste da poližete!

 
#mali pregled cena
 
kapućino 3 - 3.5 evra
pivo 0,4 točeno 3,5 - 4 evra
bus / metro / uspinjača karta 1 evro
voda 0, 5l  1 evro
kugla slaodoleda 2, 5 - 3 evra 
Aperol Spritz 7 evra
coca cola 3 evra
pizza - 2, 5 evra na ulici, od 6 do 10 evra 
usluga konobara - na nekim mestima evro po osobi 

....nastaviće se....